понедељак, 31. март 2014.

"У ХАЈКУ НА БАЈКУ"

ПОХВАЉЕНИ РАДОВИ:




МЕСЕЧЕВА БАЈКА

                                    Једном давно у неком краљевству, живели су Месец и Сунце. Сваког дана Сунцу су се радовали људи и деца. Месец гледајући то био је тужан и  усамљен, јер се њему није имао ко да радује. Сваке ноћи био је све усамљенији и тужнији. Једне ноћи се појавила добра вила, и питала га зашто је тужан и зашто све слабије сија. Месец јој је све испричао.

                                    Добра вила је одлучила да му помогне и вратила се у своје краљевство вила. Замолила је своје виле и вилењаке да помогну Месецу, тако што ће сваке ноћи када је ведро и Месец сија да оне плешу и играју најлепше игре само за њега. Оне су радосно пристале.

                                    Следеће ноћи када је Месец изашао, оне су дошле и заплесале најлепше плесове. Месец је био изненађен и толико се обрадовао да је засијао јасније и лепше него икада. Од те ноћи постали су најбољи пријатељи а Месец више никада није био усамљен и тужан. 
                          
                         ВасилијеЈовановић







Ružna princeza

            Nekada davno u dalekoj zemlji živela je jedna princeza. Ta princeza se
razlikovala od svih drugih princeza po tome što je bila veoma ružna.Toliko je bila ružna da je nosila maramu preko lica. Kada su joj roditelji umrli nastavila je da upravlja kraljevstvom. Bila je dobra i pravedna i pomagala je siromašnima i bolesnima. Njeno kraljevstvo je bilo najbolje i najsložnije i svi su je mnogo voleli. Jednoga dana krenula je u obilazak sela, izašla je iz kočije sa pratnjom. Nosila je maramu preko lica da bi sakrila svoju ružnoću. U jednom trenutku grana je povukla maramu i svi su videli njenu ružnoću. Svi su se razbežali i ona je od stida pobegla u šumu i tako je trčala, trčala i plakala.
           Stigla je do jednog izvora tu je sela,  umila se i zaspala. Probudili su je neki glasovi oko nje je bilo puno patuljaka. Pitala ih je što je gledaju, jer zato što je ružna. „Ne nego što su videli koliko je lepa“. Ona nije verovala pa su joj doneli ogledalo on se ogledala i videla da je lepa.
            Živela je srećno i zadovoljno i posećivala je redovno patuljke.
                                                                          

                                                                                                                                                                                                             Dragan Kokanović  














субота, 29. март 2014.


Првонаграђена бајка на конкурсу:"У хајку на бајку"

Принц змија и виле


          Једном давно, у једном краљевству, преко седам мора и гора, живели су принц и принцеза. Али принц је само ноћу био човек, а дању змија. Због тога је био јако тужан.

          Једне ноћи док је спавао, у сну му је дошла вила и рекла: Aко желиш да се отарасиш змијског одела, нађи Вилу Воде и замоли је да ти дâ сребрну воду. Том водом у поноћ поспи одело и оно ће нестати.

          Када се пробудио принц је сачекао да падне мрак и кренуо да тражи Вилу Воде. Ишао је дуго и наишао на Вилу Земље и питао ју је: Да ли знаш где живи Вила Воде? Вила Земље му је рекла да не зна, али мисли да Вила Светлости зна. Затим му је дала светлосни штапић који треба да поклони Вили Светлости.

          Дуго је путовао и наишао на Вилу Светлости. Објаснио јој је шта тражи и поклонио јој је светлосни штапић. Вила се обрадовала и рекла принцу да Вила Воде живи иза три брда и три мора, у малом језерцету. Онда му је поклонила магични чешаљ који треба да дâ Вили Воде да се очешља.

          Принц је брже путовао дању као змија, него ноћу. После седам дана стигао је до језерцета. Позвао је Вилу Воде и рекао: Вило Воде, помози ми да више не будем змија, него само принц. Имам овај магичан чешаљ који ти шаље Вила Светлости.

          Вила Воде се сажалила на принца, очешљала косу и из косе јој је потекла сребрна вода. Принц је сачекао поноћ, скинуо змијско одело и полио га сребрном водом. Одело се истопило.

          Принц је срећно пожурио у своје краљевство да обрадује принцезу, јер више неће бити змија. Његова жена се много обрадовала кад је то чула.

          После тога, живели су срећно до краја живота и имали пуно деце.



Александар Петковић II/4