Preporučujem: VASPITNI TRIKOVI UČITELJA KOJE SVAKI RODITELJ MOŽE DA PRIMENI I KOD KUĆE
Deca najbolje poštuju i slušaju učitelje i nastavnike koji umeju da izvade raznorazne trikove iz rukava kojima ih dovedu u red. Ima tehnika koje oni uvežbavaju godinama kako bi njihovi razredi pratili čas, i bili angažovani i mirni tokom svih sati koje treba da provedu u učionici. Iako su učitelji neprikosnoveni autoriteti, njihove tehnike mogu da posluže i roditeljima. Prenosimo vam neke od ovih tehnika koje će i vama poslužiti kod kuće.
Učitelji moraju da nađu način da preusmere energiju živahnog deteta na pozitivne stvari, kao da na primer organizuje igru i sl. Ako vaše dete ne sedi mirno, ono očigledno ima višak energije koju je neophodno preusmeriti i iskoristiti u pravom trenutku. Pokušajte sa rekordnim sređivanjem sobice, ili trčanjem do kuće. Nađite način da detetu pokažete kada i kako da koristi svoje “supermoći”, bilo da se radi o skakanju ili pevanju. Brzo će da shvati da je bolje da peva pred vama nego u restoranu gde smeta ostalim ljudima.
Znate kako učitelj zna da stane pored klupe nemirnog deteta, bez ikakve potrebe da nešto kaže ili uradi. Dovoljno je spuštanje ruke na klupu u đaku je sve jasno. Ono što bi roditelj mogao da uradi kako bi podsetio na svoje prisustvo je da povremeno proviri u sobu, da “vreba” u hodniku ili “slučajno” proviri preko detetovog ramena dok je na telefonu da bi video šta radi u vreme koje je rezervisano za učenje. Ako dete zna da gledate šta radi, prestaće da gubi vreme.
Učitelji su svesni činjenice da većina dece dobro zna kad radi ono što ne treba. Zbog toga uvek treba pokušati rečenicom tipa “Marko, možeš ti lepše da se ponašaš”. Ovo detetu jasno govori da je odrasla osoba razočarana njegovim ponašanjem, a to saznanje na dete utiče jače od dranja. Na ovaj način, pružate detetu priliku da postupi drugačije i tako vam dokaže da možete da budete ponosni na njega. A u suštini, to svako dete želi, bez obzira na svoje bezobrazluke. Ako ne posluša i ne pronađe bolje ponašanje u tom trenutku, vreme je za oduzimanje neke privilegije. Na primer, izlaska napolje sa najboljim drugom.
Kada dete radi nešto što ne treba i što jasno pokazuje da ne razmišlja, učitelj mu uputi pogled blage zgroženosti ili onaj koji u detetu budi blagi osećaj krivice. I roditelji mogu ovo da primene! Umesto da u samoposluzi ponavljate detetu da ne dira ništa, pogledajte ga i recite nešto tipa: “nadam se da ti ruke nisu pune bakcila, neko će da kupi to što pipaš i možda se razboleti od tvojih prljavih ruku”. Ovo će detetu dati dobar razlog da prestane i pružiti priliku da razmisli kako njegovi postupci utiču na druge.
Nastavnici deci govore “dođi kod mene da rešimo ovo zajedno” i taj ton možete lako da usvojite. Umesto da detetu kažete “idi sedi za sto” pokušajte sa “dođi da odemo do stola da sedneš”. Prvo je naredba koja izaziva sukob, a drugo poziv na saradnju.
Učitelji deci jasno govore šta treba da rade, kod njih ne postoji “mogli bismo” ili “mislio sam”. Rečenica “danas sređujemo sobu” zvuči mnogo bolje od “mislila sam da možda danas sredimo sobu”. Jasno kažite detetu šta će se desiti i biće sasvim jasno ko odlučuje. Važno je da ne preterate, jer deci nije potreban narednik već navijač, neko ko će ih podstaći svojim optimizmom ali i sigurnošću u ono što treba da se uradi.
U razredu mora prvo da se kaže ime da bi dete obratilo pažnju. Iskoristite ovu činjenicu i umesto da kažete šta dete treba da uradi i na kraju dodate ime, obrnite redosled. Prvo izgovorite jasno celo ime i zatim kažite šta treba da uradi. Takođe, mnogo je efektnije približiti se detetu nego se drati iz druge sobe. Ako ste daleko, lakše vas je ignorisati.
Na početku svake školske godine, dobri učitelji sednu zajedno sa decom da bi napisali pravila ponašanja u učionici. Svako dete treba da kaže šta očekuje od druge dece ali i od sebe samog. Treba da znate da su dečija pravila često mnogo strožija nego vaša. Naravno, nastavnici onda provedu dosta vremena razgovarajući o tim pravilima kako bi ih deca bolje shvatila i obično ona moraju i da ih nacrtaju. Dete može samo da postavi i nekoliko pravila za ponašanje u kući ili u posetama i sl.
Dete koje je u razredu odgovorno za izvršavanje određenog zadatka je ponosno na sebe. Učitelji za njih ne daju nikakve posebne ocene, samo usputne pohvale i to je to. Dete obavlja zadatak zbog sebe i svog samopouzdanja. Pokušajte isto kod kuće tako što ćete detetu predati odgovornost za određenu obavezu. To može da bude slaganje sudova, proveravanje svetla pre izlaska iz kuće i sl.
zlazak i kuće ili sređivanje igračaka pre spavanja su događaji koji redovnpo izazivaju sukobe između odraslih i dece. Ono što se obično radi u školi je odbrojavanje. Ako znate da treba da izađete iz kuće u 08:00, u 07:50 se ide u toalet i obuvaju cipele. U 07:55 svi treba da su obukli jakne i sl. Napravite raspored organizujući vreme unazad. Tako će deca znati šta da očekuju.
Bilo koji udoban i miran kutak, bez televizora, je odlično mesto za opuštanje deteta ili gde ga možete poslati kada je neposlušno. Može samo da odluči da mu je potreban odmor ili mu vi možete reći da je potreban. Ovde se ne radi o tajm-autu jer nema nikakve kazne. Naučite dete šta znači malo se odmoriti i da se ne radi o kažnjavanju već o opuštanju. Odlična tehnika za trenutke u kojima je potrebno odlaganje razgovora dok se svi malo ne smire.
преузето:РИЗНИЦА ЗЛАТНИХ ИДЕЈА
