Nisam ja prava osoba da pisem o strpljenju... Često kažem ili uradim nešto, pa se pokajem... Posle minut mi stigne ona misao koja kaže da to ne treba tako reći, ili uraditi, a onda je već kasno... Nikada neću biti kao oni mudri, smireni ljudi kojima se divim. Kao čika Radojko, koji uvek, kada ga neko nešto pita, kaže da će razmisliti. Ja kao da moram sve odmah da rešim i odmah sve odluke donesem, da presečem, pa kud puklo!
Preuzeto sa bloga Dete plus
Preuzeto sa bloga Dete plus
Нема коментара:
Постави коментар