Kako “naterati” učenike da slušaju i čuju tekst koji im čitaju učitelji na času
Čitanje tekstova na času učenicima nije fizički izazov.
Često se dešava da za vreme časa, dok učitelj čita tekst koji treba obraditi, svi učenici u odeljenju sede mirno i slušaju, čini se da prate. Ali, kada učitelj krene sa proverom razumevanja teksta i sledom događaja u tekstu naiđe na zid. I tada svi učenici sede mirno i slušaju, a odgovor na postavljena pitanja u vezi teksta mogu dati nekoliko učenika. Na postavljeno pitanje učeniku zašto nije slušao/la tekst, učenik odgovara da jeste, slušao/la je!!! Mislimo da učenik ne govori istinu? Nismo u pravu.
SLUŠATI nije isto što i ČUTI !
Kako postići da učenici ne samo što slušaju, već i čuju ono što čitamo? Lako! Sa “treninzima” se počinje još u prvom razredu prilikom obrade svakog teksta, a zatim se ova vrsta “igre” sve ređe upotrebljava. Evo kako:
Odaberite reč koja se često pojavljuje u priči, pesmi. Svaki put, kada učenik čuje tu reč, on mora da pucne prstima, udari dlan o dlan, poskoči…
Vremenom će učenik nesvesno sebe naterati da obraća pažnju na ono što sluša jer će očekivati i da odgovori na neki od zahteva misleći da se igra. Pažnja učenika će biti usmerena na sam tekst (kasnije i na samo izlaganje učitelja), a ne na nešto drugo.
Ova metoda se može primeniti i na časovima fizičkog vaspitanja i tako napraviti lepa korelacija dva predmeta.
Isprobano. RADI !!! (ризница зларних идеја)
Нема коментара:
Постави коментар