И БИЉКЕ ИМАЈУ ПАМЕТ

И БИЉКЕ ИМАЈУ

                        
... МОЖДА САМО НЕКЕ, АЛИ ВРЕДНО ЈЕ ПАЖЊЕ


свету биљака, које чине 90 одсто укупне биомасе на Земљи, препознају се појаве које, барем издалека, наликују на оне код животиња и код човека. Развој биотехнологија (хроматографије, спектрометрије…), баратање са генима (генетски модификоване биљке) и друго учинили су да се, последњих година, низ појава код биљака најтачније описује ако се – у недостатку терминологије – означе речима: чула слуха, додира, моћ комуникације и кретање, препознавање сродника, памћење. Иако су то ознаке интелигентних бића, о „неуробиологији” се засад може да говори тек у дарвинистичком смислу настојања да се јединка најбоље прилагоди околини, примањем и одавањем (електричних и других) знакова и променама иза тога.
    Причвршћена за тле, биљка, додуше, опстаје тако што из светлости, фото-синтезом, ствара енергију која јој је потребна, али је приморана и да се брани од својих природних непријатеља.