Дан државности - нерадни дан (понедељак)

Дан државности Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дан државности Републике Србије је 15. фебруар. Овај датум је један од најбитнијих у политичком,

 културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности 

Србије, као и дан сећања на почетакСрпске револуције (односно Првог српског устанка). Дан државности 

Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији

 поново почео да се слави од 2002. године^[1].

15. фебруар 1804. почео Први српски устанак;Хронолошки:

• 15. фебруар 1835. донет Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих 
• и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и 
• уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

Дан државности се у Србији слави 15. фебруара, међутим због тог празника и 15. и 16. фебруар су

 нерадни дани^[2].

Занимљивости[уреди]

Интернет претраживал Гугл је честитао Србији дан државности 2012.^[3] и 2013.^[4] године на пригодан начин.

Počasna paljba za Dan državnosti 

Дан државности Србије

15.02.2014. ЈужнаСрбија.Инфо

Дан државности, се обележава данас у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у Орашцу почела борба за ослобођење од петовековног робовања под Турцима.

Истог датума, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године. -

Дан државности Србије биће обележен низом манифестација.

У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно - онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.

По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник - Сретење Господње.

Празник Сретење прославља се од 541. године.

Почасна паљба Гарде Војске Србије извршена је испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, са почетком у 16.00 сати.

Tweet

Sretenje Gospodnje - praznik Crkve i države

NOVI SAD - 

U Srbiji se , kao Dan državnosti i kao praznik Srpske pravoslavne crkve

 obeležava Sretenje Gospodnje, prvi susret Boga i čoveka pod svodovima hrama -

 uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da 

ga posveti Bogu, ali i kao sećanje na 1804. godinu, kada je u Orašcu počela borba za 

oslobođenje od Turaka. Sretenje se slavi i kao dan kada je na isti dan 1835. godine 

Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije, koji je označio i početak 

savremene srpske državnosti.

Sretenje novorođenog Mesije koga je u jerusalimskom hramu u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četredesetog dana po rođenju Isusa Hrista.

Pobožni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemu je Bog rekao da neće umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. On je to dočekao i primio

 je na ruke maloga Hrista Boga.

Duhom vođen dođe u hram, i kad unesoše roditelji dete Isusa, da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po zakonu, on ga uze na ruke svoje 

i blagoslovi Boga i reče:

''Sada otpuštaš u miru slugu svojeg, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda. 

Svetlost, da prosvećuje neznabošce i slavu naroda tvoga Izrailja".